Ученици

АУТОЕЛЕКТРИЧАР | III СТЕПЕН

СТРУЧНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ



Ученици сјмера Аутоелектричар по завршетку школовања биће потпуно оспособљени да:

- Познаје електротехницке материјале, електричне и електронске компоненте и склопове;
- Посједује основна знања за монтажу, испитивање и контролу, пуштање у рад, руковање и одржавање електричних уређаја и инсталација на моторним друмским возилима;
- Познаје принципе рада електронских уређаја примијењене електронике у друмским возилима;
- Користи рачунар у детекцији и дијагностици квара;
- Врши испитивање и одржавање акумулатора.




ОПИС ПОСЛОВА


Аутоелектричари одржавају електричне и електронске уређаје и инсталације у аутомобилу, монтирају и демонтирају расвјету аутомобила и регулишу паљење. Дијагностицирају квар на електронској опреми аутомобила и отклањају га замјењивањем електронског склопа. Будући да модерни аутомобили имају све више електронски регулисаних функција, примјена основних знања електротехнике и електронике на електричне и електронске уређаје у аутомобилу кључна је у овом занимању. Прве електронске компоненте које су се користиле у аутомобилима јесу електронски склопови који контролишу рад мотора и инструменте на командној плочи. У новије вријеме све се више електронике користи за кочнице, преноснике, управљачки механизам те електронске компоненте за климатске уређаје и електронске склопове којима се регулше убризгавање горива у цилиндар. Аутоелектричари познају принцип рада електронских система, а њихов је основни посао замјена таквих система новима. Електрични уређаји које поправљају и монтирају јесу свјетла и комплетна саобраћајна сигнализација те електрични склоп паљења аутомобила. Осим за препознавање електронских кварова, требају бити оспособљени за испитивање и замјену електронских компоненти.Предвиђа се да ће убудуће у аутомобилима бити све више електронике, тако да је непрестано учење нових технологија важан дио занимања. Аутоелектричари који раде у овлаштеним сервисима појединих аутомобилских компанија одлазе на учење у творнице које производе нове типове аутомобила, гдје се оспособљавају за отклањање кварова специфицираних електронских склопова или пак раде према спецификацијама тих компанија. Аутоелектричари у раду употребљавају мјерне инструменте и контролне електричне инструменте за испитивање уређаја; амперметар, охмметар и волтметар. Осим опреме за електронско испитивање, употребљавају и стандардни алат: клијешта, лемилице, пинцете, турпије, шкаре и одвијаче. Могу радити и на одржавању електричне и електронске опреме, монтажи расвјете и регулацији паљења.


РАДНИ УСЛОВИ


Аутоелектричари раде у радионицама и сервисима најчешће у затвореном простору. Радионице у којима раде могу бити прозрачне, али и загушљиве и бучне. Удишу прашину, испушне гасове мотора и испаравања уља. Пријети им опасност од струјног удара. Каткад морају радити у неугодним положајима. У послу се морају држати рокова наручилаца посла.


ПОЖЕЉНЕ ОСОБИНЕ


Аутоелектричар мора имати добар вид, способност разликовања основних боја, добар слух и добру моторичку спретност руку и прстију. Због важности разликовања боја електричних проводника, искључене су особе које не разликују основне боје. Појачано знојење дланова сметња је у раду с електронским компонентама. Способност доброг читања и основне математичке способности потребне су особама које се желе оспособити за звање аутоелектричара због каснијег проучавања техничких приручника. Тражи се и добра способност расуђивања због увиђања извора проблема. Пожељна је сабраност у раду. Психички врло нестабилне особе те особе склоне алкохолизму и другим овисностима нису погодне за ово занимање.


ОСПОСОБЉАВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ


Оспособљавање за аутоелектричара одвија се у стручној школи и траје три године. За аутоелектричаре је темељно знање електронике, јер се она примјењује у све већем броју аутомобилских дијелова. Стога су стручни предмети у програму за оспособљавање аутоелектричара, осим аутоелектрике, и електронскее компоненте, електротехнички материјали, електричне машине, рачунарство, техничко цртање и елементи машинства. У овлаштеном сервису или аутоелектричарској радионици ученик учи практичан дио посла и примјењује знања стечена у школи, како би се оспособио за самосталан рад. Ученик у почетку само помаже искусном аутоелектричару, а временом добија све комплексније задатке и ради све самосталније. На крају школовања полаже се завршни испит којим учници доказују своју оспособљеност и самосталност у обављању посла. Посљедњих година забиљежен је велик пораст привлачности занимања која се могу изучити у трогодишњим програмима. За занимање аутоелектричара пријављује се понајвећи број ученика, што знатно подиже бодовни праг потребан за упис. Због пораста конкуренције при упису траже се што боље оцјене. За школовања тражи се марљив рад у радионици и извршавање обавеза у школи.


ЗАПОШЉАВАЊЕ


Током учења у аутоелектричарској радионици власник радионице награђује за рад ученике тако што им исплаћује новчану накнаду. Износи новчане накнаде су различити, а могу варирати од сасвим симболичног износа до износа просјечне плате у струци. Постоје и могућности веће зараде за прековремени рад. Уколико ученик приликом похађања практичне наставе покаже висок степен способности и мотивације за рад, постоји могућност да се запосли на истом мјесту. Остали због велике конкуренције имају просјечне изгледе за посао. Због захтјева занимања и услова рада, одређен број се након завршеног школовања одлучује за промјену занимања. Они који остану радити у том занимању, раде најприје као помоћници власника аутоелектричарске радионице или се запошљавају у великом сервису. Након три године рада и положеног мајсторског испита могу отворити властиту радионицу. Зарада власника аутоелектричарске радионе зависи од обима посла, док су помоћници плаћени фиксно или по сату. Могућа је додатна зарада за прековремени рад.


    Пратите нас:

© 2004-2020. ЈУ Електротехничка школа Приједор. Сва права задржана. | Powered by MK Multimedia